MA ZNAŠ ŠTO, VUKOVARE Jesi stariji, jesi pretrpio više, jesi ljepši, ma jesi, moram priznati – jak si. Volim te grade moj i kad su te rušili i palili, znaš zašto, ostao si isti, gorilo orilo nisi se dao, nisi se predao. Ja jesam, oprosti nisam bio jak kao ti. Oprosti, nismo svi jaki. Onog dana kad sam se predao ne neprijatelju već Bogu, neprijatelju da sam ne bih me bilo… Iskusniji si, znam, oprostit ćeš, ipak si stariji. Zato te volim. Da, godine prolaze, tebe obnavljaju, mene ne mogu, ne znam, nemam niti volje… Kažu nekako s proljeća, a ja kažem nekako s jeseni živjet ćeš grade moj. Ma, zato te i volim. Ma jači si, neka si. Grad – to smo mi. Ma, zato te i volim! A sad, nek suza krene. Ja ću, nemoj ti. Ti si suzom natopljen…
Peđa Mišić